Floyd

Ja sam dete Meseca
I dete sam Sunca
Nekada i univerzum
Na mojim rukama je ležao.
Ali gde je sad?
Nestao je,kada su i moji dečiji snovi nestali.
Odleteo je kada su i boje života odletele.

Ja sam dete prizora.
I dete sam letnje kiše,
nepredvidive.
Ako voliš kišu,
dođi.
Ali bez kišobrana.
Jer nekada kišica,može postati oluja…

7.9.2016. 

U suton kada u susret ti idem
Preplasena,uz tebe se skupljam
Sigurna kao u cauri leptir,
Obavijena svilenom trakom tvojih ruku

Svakim stiskom tvoje ruke
Prizlizim se nesvesno.
Slusam ritam otkucaja tvoga hadnog srca
Dok na oci naviru mi suze.
Slusam sapat tvojih
Bolom nagrizenih ruku
Te se skupim vise,k’o lala na noc.
Pokusam ukloniti brigu iz tvog oka,
Pa ti pricam tiho plaseci se da ne probudim
Agoniju tesku sto u meni boravi,cini se,vekovima.

Mozda zato stanem kad grlim te jako,
Zato skrenem pogled kad mi kazes reci..
Mozda zato gledam kad ljubila bih rado
Pa se otmem iz narucja tvog kad oluja pokuca na vrata
Duse zatrpane ledom
Gde srce bezbrizno kraj kamina spava.
Pa ti kazem hitro
Da zurim u noc,te ti pustim ruku
Kad najvise bih s tobom stajala na kisi.

septembar 2016.
~Floyd